18.9.15

Evo mene u Firenci

Studiram već dvije godine, živim u drugoj državi, s 15 sam otišla na godinu dana u Ameriku… čovjek bi logično zaključio da su mi rastanci najprirodnija stvar na svijetu i da mi je prirodnije komunicirati preko Skypea/Vibera/Whatsappa/Gmaila/nečeg sličnog. Odlazak u Ameriku je bio stvarno bezbolan, a odlaske u Graz i ne brojim jer se doma vraćam – svako malo. No ovaj mi je odlazak nekako teško pao. Čak ni činjenica da idem u Italiju, u prekrasnu Firencu, pola godine studirati na pravom talijanskom sveučilištu nije puno pomogla! Pa evo, i prije nego sam stvarno započela ovo putovanje postala sam mrvicu mudrija: teško je napustiti nešto što si počeo stvarati, teško je otići kad si usred nečega. Da, Viber je super stvar, ali ništa ne može zamijeniti one duge kave (pa ni one „na brzinu“).
Prije nego ova priča postane trećeklasna žalopojka, vratimo se mi na Firencu. Čim smo stigli, sva je žalost nestala i u meni se samo čuo jedan veseli glasić „Živjet ću u Firenci! Živjet ću u Firenci!“ Da ne bi došlo do zabune, veselim se ja danu kad ću se vratiti onim kavama, šetnjama, muškatima i svim tim divoticama – ali FIRENZA!




Potraga za stanom u Firenci je bila noćna mora, tako da mi je golemi kamen pao sa srca kada sam napokon pronašla sobu. Nisam 3 minute do faxa, ali živim u pravoj staroj talijanskoj kući, kroz prozor vidim u stanove pravih Talijana koji žive pravi talijanski život, pred kućom mi je parkiran rozi Fiat 500, tri kuće niže mi je voćarnica (s povrćem), preko puta je neki restorančić, s druge strane je neka galerija – život za poželjeti! Ah, da ne zaboravim, sustanarka mi je Kanađanka koja studira „shoe design“. Ge-ni-jal-no!
Oko zgrade mi se mota najmanje 5 mačaka, ne razlikujem svoje zvono od ulaznog zvona susjeda, u nedjelju je u jednom od onih stanova bio obiteljski ručak (slučajno sam vidjela), a na stol su osim tanjura odmah stavili i vino, kroz prozor čujem perilicu rublja i nečiju televiziju… zasada mi je to sve slatko, a vidjet ćemo kako će biti kad počnu predavanja u učenje!


Postala sam i članica ESN-a (Erasmus Student Network), dobila njihovu karticu i narukvicu, a na neku foru su mi napisali da studiram arhitekturu. I imam neke crtice na slici na nosu! Svejedno, ovaj semestar dobro započinje!
Nadam se da ću uskoro imati više konkretnih priča!

A do onda, bacci e abbracci!

D.